БРОШУРА
КАКО СПРЕЧИТИ НАСИЉЕ НАД ДЕЦОМ У ВРТИЋУ
Једино заједничким и усклађеним деловањем вртићаи породице
можемо да спречимо насиље над децом!
ШТА ЈЕ НАСИЉЕ?
Насиље је сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства деце/ ученика.
О насиљу говоримо у случају када неко неког намерно повреди и учини да се осећа лоше; када неко повреди нечије тело или осећања.
У насиље се не могу сврстати следеће појаве:
- једнократни инцидент који се не понавља;
- пријатељска размирица, свађа која се конструктивно решава;
- случајно наношење бола (без намере да се повреди) без понављања.
ВРСТЕ НАСИЉА
- Физичко насиље подразумева да неко повређује тело друге особе. То могу бити: ударање, шутирање, гурање, дављење, чупање, затварање и закључавање, отимање и уништавање ствари, напад оружјем, тровање, паљење, посипање врућом водом, ускраћивање хране, сна и сл.
- Вербално насиље подразумева да неко користи речи да би повредио туђа осећања. То могу бити: вређање (када неко некоме каже да је глуп, ружан, назива га ружним именима), исмевање (када се неко некоме руга због висине, тежине, порекла, оцена…), омаловажавање (када особа другој каже да не вреди, да га нико не воли…), када се неко окривљује за оно што није урадио/ла, или му се прети.
- Емоционално/психолошко насиље односи се на оно понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета. Емоционално насиље и злостављање обухвата поступке којима се врши омаловажавање, етикетирање, игнорисање, вређање, уцењивање, називање погрдним именима, оговарање, подсмевање, исмевање, неприхватање, изнуђивање, манипулисање, претња, застрашивање, ограничавање кретања деце, као и други облици непријатељског понашања.
- Социјално насиље (искључивање из групе и дискриминација) дешава се када се неко искључује из групних активности, оговара, када се причају лажи о некој особи, или наговарају други да се с њом не друже.
- Сексуално насиље и злоупотреба деце подразумева њихово укључивање у сексуалну активност коју она не схватају у потпуности, за коју нису развојно дорасла и која има за циљ да пружи уживање или задовољи потребе друге особе. Сексуалним насиљем сматрају се:
• сексуално узнемиравање – ласцивно коментарисање, етикетирање, ширење прича, додиривање, упућивање порука, фотографисање, телефонски позиви и сл.; • навођење или приморавање детета на учешће у сексуалним активностима, било да се ради о контактним (сексуални однос, сексуално додиривање и сл.) или неконтактним активностима (излагање погледу, егзибиционизам и сл.); • коришћење деце за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.
- Насиље путем нових технологија подразумева сваку комуникацијску активност cyber технологијом (смс, ммс, фото или видео клипови, телефон, мобилни телефон, e-mail, chat, skype, web, blog), која се може сматрати штетном за појединца, а починитељ(и) и жртва(е) су малолетници. Cyberbullying има много облика, као нпр. слање или објављивање штетних материјала о некој особи преко интернета или мобилног телефона, слање претећих или насилних порука, слање увреда путем смс-а или е-маила. Насиље преко интернета односи се и на «отимање» нпр. блогова жртвама, те допуњавање истих увредама и/или сексуалним садржајима, хаковање туђих ФБ страница и сл.
ПОСЛЕДИЦЕ НАСИЉА могу бити:
• Дете мења понашање: уморно је, повучено, не спава добро, нема апетита, плаче, раздражљиво је;
• Има модрице и огреботине, поцепану одећу;
• Има главобоље, жали се на бол у стомаку, нервозно је, гризе нокте;
• Књиге и личне ствари му нестају;
• Боји се изненадних звукова, физичког контакта;
Насиље оставља последице на оне који га трпе, али и на оне који се понашају насилно. Оставља последице и на оне који то насиље посматрају, јер могу да се навикну на такве облике понашања, да им оно постане природно и да се и сами нађу у ситуацији да га трпе или да тако решавају своје проблеме. Деца која су изложена насиљу често су физички повређена, постају плашљива, не иде им се у вртић, тужна су, нису расположена за дружење, игру, а понекад и она постају насилна.
Ако овакво стање траје дуже, и ако се том детету не помогне, то може заувек да обележи личност детета које је жртва насиља.
ШТА ВИ КАО РОДИТЕЉ МОЖЕТЕ ПРЕДУЗЕТИ У СЛУЧАЈУ НАСИЉА?
РОДИТЕЉИ, помозите детету када трпи насиље:
• На насиље не одговарајте насиљем!
• Разговарајте са својим дететом! Озбиљно схватите сваки наговештај проблема. Верујте свом детету.
• Саслушајте шта вам дете говори о насиљу. Реците да сте ту за њега, да вам је драго што вам се поверило.
• Не кривите дете које је трпело насиље. Не претпостављајте да је ваше дете учинило нешто што је изазвало насиље.
• Не реците свом детету да игнорише насиље, тј. да се прави да га не примећује. Често покушај игнорисања насиља омогућује да насиље поприми озбиљније размере, да дуже траје и да дете више пати јер нема разумевање најближих.
• Размислите шта ћете учинити, али не обећавајте да ће све бити у реду.
• Не подстичите освету насиљем. Тако се насиље подржава.
• Одмах реците васпитачу
• Сарађујте са вртићем, договарајте се шта ћете заједно да предузмете у вези са осигуравањем безбедности вашег детета у њему.
Шта родитељи НЕ ТРЕБА да раде:
• Немојте одмах да ступите у контакт са родитељима детета које малтретира ваше дете (са њима треба да разговарају прво надлежни у вртићу).
• Немојте да “улетите” у вртић и захтевате да насилно понашање одмах престане. То се неће догодити, само ће искомпликовати ситуацију.
Полазећи од става да се СВАКО НАСИЉЕ НАД ДЕЦОМ МОЖЕ СПРЕЧИТИ, важно је да васпитно-образовна установа креира климу у којој се:
• учи, развија и негује култура понашања и уважавања личности;
• не толерише насиље;
• не ћути у вези са насиљем;
• развија одговорност свих;
• сви који имају сазнање о насиљу обавезују на поступање.
Само партнерством можемо победити насиље!
